Diskus hernija se najčešće javlja između 30. i 50. godine života. Razlog za ovo jeste u tome što prirodni proces starenja kičmenih diskova počinje već u detinjstvu i ranoj mladosti, tako da nije neobično da bolest nastane i kod osobe od dvadesetak godina.
S druge strane, nakon pedesete diskovi gube znatnu količinu vode, pa su manje šanse da „iscure“.
Simptomi:
Simptomi diskus hernije se razlikuju kada se radi o lumbalnom ili o vratnom delu kičme.
Lumbalna diskus hernija - simptomi:
- Bol u donjem delu leđa
- Trnjenje ili bol koji se spušta niz nogu
- Bol u glutealnom region
- Trnjenje ili bol u listovima
- Bol u kolenu ili oko njega
- Držanje tela je iskrivljeno
- Trnjenje u stopalima – žarenje
- Slabija kontrola mokrenja
- Slaba kontrola stopala
- Bolovi pri pokretanju trupa (istezanje tela, naginjanje, savijanje, rotiranje)
- Seksualna disfunkcija
- Žarenje nogu ili osećaj hladnoće u nogama
Diskus hernija vrata - simptomi:
- Trnjenje ruku i prstiju
- Bolovi u rukama
- Bolovi u ramenima (jedno ili oba)
- Oslabljenost mišića na rukama
- Bolni i ograničeni pokreti vrata
- Ukočenost vrata
- Zujanje u ušima
- Glavobolje i migrene
- Problemi sa očima i vidom
- Bolovi između lopatica
- Malaksalost, mučnina i vrtoglavica.
Šta je diskus hernija i koji su uzroci oboljenja?
Međupršljenski disk se sastoji od fibroznog prstena što okružuje želatinozno jezgro, koje sadrži dosta vode. S vremenom dolazi do slabljenja tog prstena, malih naprsnuća i pucanja, kada želatinozni sadržaj iscuri – diskus hernija i pritisne živac, što dovodi do poznatog stanja zvanog išijas. Osim naslednog faktora, na koji ne možemo uticati, hernija diska može biti prouzrokovana i preteranim opterećenjem i nedovoljnim rasterećenjem kičme. Naime, ishrana diskova funkcioniše po principu sunđera u uspravnom položaju povećava se pritisak u njima i istiskuju se štetne materije, dok se pri ležanju ili sedenju s naslonom pod uglom od 45 stepeni taj pritisak smanjuje i hranljive materije ulaze u diskove. Savremeni način života nosi sa sobom previše opterećenja (prvenstveno sedenja i stajanja), a malo rasterećenja, što dovodi do loše ishrane i bržeg propadanja diskova. Tome kumuju i loše držanje tela, gojaznost, pušenje i nedostatak fizičke aktivnosti, usled čega mišići postaju slabi, a oni, pored diskova, daju potporu kičmi.
Kada morate hitno da se javite stručnjaku?
- Ako osetite nagli gubitak kontrole trbušnog zida i bešike.
- Osećate ukočenost i slabost u jednoj ili obema nogama.
- Ukoliko imate neprestani osećaj trnjenja i ukočenosti članka i stopala.
- Ako bol u donjem delu leđa prati osećaj mučnine ili povišena temperature (oko 38,5 stepeni), duže od 48 sati.
- Naizmeničan bol u nogama u trajanju dužem od jedne nedelje.
- Osećate bol prilikom mokrenja i primećujete krv u urinu.
- Ukoliko osećate bol u leđima koji je intezivniji dok odmarate nego kad ste aktivni.
- Osećate postepen rast bola u stomaku i bešici.
Diskus hernija tretman:
Diskus hernija se u Spinalis centru tretira neoperativno (spinalnom dekompresijom u kombinaciji sa fizikalnim procedurama), a drugi način za tretiranje su konzervativno (analgeticima) i hlađenjem u predelu krsta (ne grejanjem, jer može doći do još veće upale živca i snažnijih bolova). Tek po smirivanju bolova primenjuju se kineziterapija i hidroterapija, to jest vežbe na suvom i u vodi. Tretman diskus hernije obično traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci.
